ПС Хвала Милораду на дивним сликама Венеције. Без обзира на поплаву волела бих да се прошетам њеним уличицама и мостовима.
Thank you, Little Nemo!
Слушао сам ових дана да је у Венецији у недељу био потоп. Морам да се јавим код окулисте и да детаљно проконтролишем вид. Јер, потоп нисам видео, у недељу, 11. новембра 2012. године. Речено је да је на Тргу Св. Марка дубина воде била метар и по. Можда је ниво мора порастао у односу на уобичајени ниво за метар и по, или је тај ниво воде био неки дан раније, или у неком другом делу града. Ја то нисам видео на Тргу Св Марка. Ево колико је воде било на ћошку код Дуждове палате: није је било! Само је плато био влажан.
На самом тргу, стотинак метара даље, је било можда око 20 центиметра воде, и преко трга се прелазило монтажним мостићима, које видите иза ове групе туриста. Већ после трга, идући преко централне зоне Венеције, дакле преко острва Сан Марко, воде уопште није било.
Додуше, било је мокрих људи, али не од морске воде, него од зноја! Лукави Латини су се сетили и ван летње сезоне су организовали међународно такмичење у оријентацији. Идући венецијанским уским улицама стално сте се морали сударати са мокрим мушкарцима и женама у шорцевима и мајицама, у патикама или потпуно босим, који вас уопште нису видели јер су зверали около читајући називе уличица и сокака, а онда буљили у планове града које су сви држали испред себе, и трчали, трчали, као муве без главе. И то све тако до поподне.
Поподне ни на тргу није било воде. Ни капи.
Толико о светској журналистици.
Толико и од мене овом приликом. Можда ћемо се опет видети, када будем имао да вам покажем нешто интересантно, а дотле: Addio, cari amici!
Свака вам част СВИМА на неколико најновијих страна! Одличне фотографије, не зна се која је боља.
Ових дана не стижем да постујем, управо и зато што скидам и прегледам овај пдф од почетка, страну по страну.
Не иде баш брзо, јер Радим то преко "Ворда", али желим да га сачувам пре свега баш у том облику, првенствено због комплетног текста, јер он је вредан колико и фотографије. (Њих сам већ многе сачувала још "у ходу", како су постављане).
У ствари, то је и нека шира идеја, и предлог: Мислим да би се од овог (одабраног, дакако) материјала могла саставити једна врло занимљива књига.
Ако ништа друго, можда би бар толико могли да урадимо у знак сећања и захвалности нашему Мештру Рундеу?
ПС Хвала Милораду на дивним сликама Венеције. Без обзира на поплаву волела бих да се прошетам њеним уличицама и мостовима.
Thank you, Little Nemo!
Слушао сам ових дана да је у Венецији у недељу био потоп. Морам да се јавим код окулисте и да детаљно проконтролишем вид. Јер, потоп нисам видео, у недељу, 11. новембра 2012. године. Речено је да је на Тргу Св. Марка дубина воде била метар и по. Можда је ниво мора порастао у односу на уобичајени ниво за метар и по, или је тај ниво воде био неки дан раније, или у неком другом делу града. Ја то нисам видео на Тргу Св Марка. Ево колико је воде било на ћошку код Дуждове палате: није је било! Само је плато био влажан.
На самом тргу, стотинак метара даље, је било можда око 20 центиметра воде, и преко трга се прелазило монтажним мостићима, које видите иза ове групе туриста. Већ после трга, идући преко централне зоне Венеције, дакле преко острва Сан Марко, воде уопште није било.
Додуше, било је мокрих људи, али не од морске воде, него од зноја! Лукави Латини су се сетили и ван летње сезоне су организовали међународно такмичење у оријентацији. Идући венецијанским уским улицама стално сте се морали сударати са мокрим мушкарцима и женама у шорцевима и мајицама, у патикама или потпуно босим, који вас уопште нису видели јер су зверали около читајући називе уличица и сокака, а онда буљили у планове града које су сви држали испред себе, и трчали, трчали, као муве без главе. И то све тако до поподне.
Поподне ни на тргу није било воде. Ни капи.
Толико о светској журналистици.
Толико и од мене овом приликом. Можда ћемо се опет видети, када будем имао да вам покажем нешто интересантно, а дотле:
Addio, cari amici!
Овде Панчевци држе оног Лименка из Оза:
Сокаче:
Вратиће се роде:
Поглед на десно
Поглед на лево
И, за крај, две дивне даме:
Ових дана не стижем да постујем, управо и зато што скидам и прегледам овај пдф од почетка, страну по страну.
Не иде баш брзо, јер Радим то преко "Ворда", али желим да га сачувам пре свега баш у том облику, првенствено због комплетног текста, јер он је вредан колико и фотографије. (Њих сам већ многе сачувала још "у ходу", како су постављане).
У ствари, то је и нека шира идеја, и предлог: Мислим да би се од овог (одабраног, дакако) материјала могла саставити једна врло занимљива књига.
Ако ништа друго, можда би бар толико могли да урадимо у знак сећања и захвалности нашему Мештру Рундеу?
Тема за размишљање...
У међувремену, ја у своју архиву скидам редом...