Glavni hol u Geozavodu. Ova lučna skalamerija je nešto što je napravljeno prilikom održavanja oktobarskog salona. Ne znam čemu služi. Uostalom svi eksponati u zgradi su bili, najblaže rečeno čudni. Pitao sam jednu studentkinju istorije umetnosti koja je tu dežurala da li ona razume i shvata o čemu je tu reč. Rekla mi je da ne, zato što još nije završila fakultet! Bio sam očaran.
Ipak zahvalan sam im što su nam omogućili da udjemo i pogledamo tu zgradu..
Десет година сам провео у тој згради. Стомак ми се окреће када гледам Миксере и Тостере. Знају они добро шта раде, праве реплику судбине Сајмишта...
Пропадање овог дивног здања, као и многих других ствари, последица је и симбол општег пропадања и рушења државе и свих система вредности у протеклих најмање 22 године. Наравно, ништа се то не дешава случајно.
Срце ме боли за сваку зграду, сваки амбијент који су нео-либерал варвари уништили у овом граду, а ово спада у здања за које ми је посебно тешко и лично: сад већ има томе скоро четврт века, али пре тога сам доста пута била унутра, ујак ми је радио у "Геозаводу".
Nadam se da gnjavim sa Geozavodom. Meni su bili posebno interesantni šalteri na kojima su se tolike godine očuvala brušena stakla sa lepim slikama. Neobično je da su sve slike različite iako slične. Evo, naprimer, jedne koja, člini mi se, predstavlja damu koja simbolizuje Astrologiju:
Od "eksponata" na izložbi nisam snimio ništa. Bili su to razni odpaci, popijene flaše koka kole (nisam bio siguran da li su zaboravili da ih sklone ili su eksponat ali nisam hteo dalje da se raspitujem da ne ispadnem previše neobrazovan), neke stare novine i sl. Na glavnom mestu bio je jedan izdrndani i rasklopljeni motor. Objašnjeno mi je da je to ostalo posle "perfomansa" na kome su neki majstori rasklapali motor pred publikom. Mogu da zamislim poklonike umetnosti kako su pobožno i sa strahopoštovanjem gledali majstore dok rasklapaju motor. Moj serviser za kola radi to svaki dan u svom servisu. Od sada ću ga gledati drugim očima. Možda predjemo i na vi.
Uvidjam da ovo nije tema za Azbuku.... i izvinjavam se zbog OT.
Како маторим примећујем да све више живим живот породице Симпсон и њиховог спрингфилдског окружења (важи и Саутпарк, свеједно). Ко није гледао (а заиста препоручујем гледање) епизоду у којој Хомер Симпсон постаје (спонтано) концептуални уметник (деветнаеста епизода десетог серијала: "Mom and Pop Art") нека је потражи и погледа и биће му јасан и Миксер и Октобарски салон, ал' џаба то мало смеха када се смејемо сами себи...
Glavni hol u Geozavodu. Ova lučna skalamerija je nešto što je napravljeno prilikom održavanja oktobarskog salona. Ne znam čemu služi. Uostalom svi eksponati u zgradi su bili, najblaže rečeno čudni. Pitao sam jednu studentkinju istorije umetnosti koja je tu dežurala da li ona razume i shvata o čemu je tu reč. Rekla mi je da ne, zato što još nije završila fakultet! Bio sam očaran.
Ipak zahvalan sam im što su nam omogućili da udjemo i pogledamo tu zgradu..
Десет година сам провео у тој згради. Стомак ми се окреће када гледам Миксере и Тостере. Знају они добро шта раде, праве реплику судбине Сајмишта...
Пропадање овог дивног здања, као и многих других ствари, последица је и симбол општег пропадања и рушења државе и свих система вредности у протеклих најмање 22 године. Наравно, ништа се то не дешава случајно.
Срце ме боли за сваку зграду, сваки амбијент који су нео-либерал варвари уништили у овом граду, а ово спада у здања за које ми је посебно тешко и лично: сад већ има томе скоро четврт века, али пре тога сам доста пута била унутра, ујак ми је радио у "Геозаводу".
И Миксер и Октобарски салон су били изгледа са истим "уметницима" који су за своја "уметничка дела" искористили оно што су нашли на лицу места. О томе каква је то "уметност" не желим да причам.
Оно што је мени одговарало (пошто се бавим банкарством и на неки начин његовом историјом) је да сам могла, коначно, да уђем у ту прелепу зграду и сликам њену унутрашњост. Имам око 400 слика. Неке сам овде и објављивала. Мене та зграда фасцинира и ја бих од ње направила музеј. Плашим се само да не доживи судбину зграде старе Извозне банке испод моста у Бранковој улици која већ годинама стоји без крова и пропада. Очигледно неко чека да се сама сруши.
За Звездарку: Зато сам послала слике на конкурс Wiki loves monuments да се макар на сликама очува благо које губимо.
Та зграда је званично споменик културе (spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php) и ваљда би то у било којој другој (нормалној) средини било довољно. Ај'да не буде само пискарање, ево једна слика:
Пропадање овог дивног здања, као и многих других ствари, последица је и симбол општег пропадања и рушења државе и свих система вредности у протеклих најмање 22 године. Наравно, ништа се то не дешава случајно.
Срце ме боли за сваку зграду, сваки амбијент који су нео-либерал варвари уништили у овом граду, а ово спада у здања за које ми је посебно тешко и лично: сад већ има томе скоро четврт века, али пре тога сам доста пута била унутра, ујак ми је радио у "Геозаводу".
Ова зграда ни за време комунизма није никад била реновирана.
Подигнута је као зграда средишта Београдске задруге и та банкарска функција би требало да јој буде враћена као и згради Народног музеја функција средишта Хипотекарне банке.
Као банке обе зграде би имале више шанси да буду колико толико одржаване и спашене од дефинитивног пропадања а истовремено би им се престижним изгледом и дуговечношћу у вршењу исте функције и сама вредност као некретнине повећавала.
Музеји су институције које захтевају велика материјална средства и богате донаторе за које сиромашне земље немају ни слуха ни пара.
Ipak zahvalan sam im što su nam omogućili da udjemo i pogledamo tu zgradu..
Десет година сам провео у тој згради. Стомак ми се окреће када гледам Миксере и Тостере. Знају они добро шта раде, праве реплику судбине Сајмишта...
Пропадање овог дивног здања, као и многих других ствари, последица је и симбол општег пропадања и рушења државе и свих система вредности у протеклих најмање 22 године. Наравно, ништа се то не дешава случајно.
Срце ме боли за сваку зграду, сваки амбијент који су нео-либерал варвари уништили у овом граду, а ово спада у здања за које ми је посебно тешко и лично: сад већ има томе скоро четврт века, али пре тога сам доста пута била унутра, ујак ми је радио у "Геозаводу".
Od "eksponata" na izložbi nisam snimio ništa. Bili su to razni odpaci, popijene flaše koka kole (nisam bio siguran da li su zaboravili da ih sklone ili su eksponat ali nisam hteo dalje da se raspitujem da ne ispadnem previše neobrazovan), neke stare novine i sl. Na glavnom mestu bio je jedan izdrndani i rasklopljeni motor. Objašnjeno mi je da je to ostalo posle "perfomansa" na kome su neki majstori rasklapali motor pred publikom. Mogu da zamislim poklonike umetnosti kako su pobožno i sa strahopoštovanjem gledali majstore dok rasklapaju motor. Moj serviser za kola radi to svaki dan u svom servisu. Od sada ću ga gledati drugim očima. Možda predjemo i na vi.
Uvidjam da ovo nije tema za Azbuku.... i izvinjavam se zbog OT.
Ipak zahvalan sam im što su nam omogućili da udjemo i pogledamo tu zgradu..
Десет година сам провео у тој згради. Стомак ми се окреће када гледам Миксере и Тостере. Знају они добро шта раде, праве реплику судбине Сајмишта...
Пропадање овог дивног здања, као и многих других ствари, последица је и симбол општег пропадања и рушења државе и свих система вредности у протеклих најмање 22 године. Наравно, ништа се то не дешава случајно.
Срце ме боли за сваку зграду, сваки амбијент који су нео-либерал варвари уништили у овом граду, а ово спада у здања за које ми је посебно тешко и лично: сад већ има томе скоро четврт века, али пре тога сам доста пута била унутра, ујак ми је радио у "Геозаводу".
И Миксер и Октобарски салон су били изгледа са истим "уметницима" који су за своја "уметничка дела" искористили оно што су нашли на лицу места. О томе каква је то "уметност" не желим да причам.
Оно што је мени одговарало (пошто се бавим банкарством и на неки начин његовом историјом) је да сам могла, коначно, да уђем у ту прелепу зграду и сликам њену унутрашњост. Имам око 400 слика. Неке сам овде и објављивала. Мене та зграда фасцинира и ја бих од ње направила музеј. Плашим се само да не доживи судбину зграде старе Извозне банке испод моста у Бранковој улици која већ годинама стоји без крова и пропада. Очигледно неко чека да се сама сруши.
За Звездарку: Зато сам послала слике на конкурс Wiki loves monuments да се макар на сликама очува благо које губимо.
Срце ме боли за сваку зграду, сваки амбијент који су нео-либерал варвари уништили у овом граду, а ово спада у здања за које ми је посебно тешко и лично: сад већ има томе скоро четврт века, али пре тога сам доста пута била унутра, ујак ми је радио у "Геозаводу".
Ова зграда ни за време комунизма није никад била реновирана.
Подигнута је као зграда средишта Београдске задруге и та банкарска функција би требало да јој буде враћена као и згради Народног музеја функција средишта Хипотекарне банке.
Као банке обе зграде би имале више шанси да буду колико толико одржаване и спашене од дефинитивног пропадања а истовремено би им се престижним изгледом и дуговечношћу у вршењу исте функције и сама вредност као некретнине повећавала.
Музеји су институције које захтевају велика материјална средства и богате донаторе за које сиромашне земље немају ни слуха ни пара.