Са обале могу да се направе много боље слике него са брода. Ту Дунав није много широк.
Очигледно да није много битан апарат него око посматрача.
Kad Dunav padne, stvori se lepa plaža baš tu kod Gvozdenih vrata, malo u šreh prekoputno crkvi i Decibeliusu (skulptura u steni), to mesto zovu Hajdučka vodenica. Tu nam se posrećio smuđ.
Da li je ovo slikano sa broda ? Hteo sam da uplatim neki takav obilazak ali ga nije bilo. Napiši par reči ako te ne mrzi.
Летос сам била на "крстарењу". Тако су назвали излет. А ишло се аутобусом (истина добрим са климом) до Голубачког града, па до Лепенског вира, па у Доњи Милановац. Низводно од Доњег Милановца код друге сигналне станице Пена ушли смо у брод (мало већа пловећа веранда) и ишли реком до Трајанове табле. Тада смо прошли и румунску цркву. На броду смо били око сат, сат и по и то је било цело крстарење. Истина било је јако пријатно и поред врућине. Нешто мојих слика одатле има на странама 964 и 965. Ја бих волела да могу од Београда да идем до Ђердапа бродом али то нико нема.
Da. to sam i ja video u ponudi ali nažalost nije bilo pravog krstarenja od Beograda do recimo Kladova. Prosto neverovatno da se to nikome ne isplati da drži. I slavna Sirona je imala neki aranžman sličan ovom tvom a nekad davno išli su hidrobusi. U samom Donjem Milanovcu nema ni jednog preduzimljivog privatnika koji organizuje lokalne izlete.
MZ-ove slike su me podsetile na jedan moj davni boravak u Djerdapu. 1981 u februaru bio sam nekoliko dana u Donjem Milanovcu. Voda u jezeru bila je vrlo niska i na obali je bilo puno starih osušenih stabala koja su bila vrlo slikovita:
Са обале могу да се направе много боље слике него са брода. Ту Дунав није много широк.
Очигледно да није много битан апарат него око посматрача.
Kad Dunav padne, stvori se lepa plaža baš tu kod Gvozdenih vrata, malo u šreh prekoputno crkvi i Decibeliusu (skulptura u steni), to mesto zovu Hajdučka vodenica. Tu nam se posrećio smuđ.
Летос сам била на "крстарењу". Тако су назвали излет. А ишло се аутобусом (истина добрим са климом) до Голубачког града, па до Лепенског вира, па у Доњи Милановац. Низводно од Доњег Милановца код друге сигналне станице Пена ушли смо у брод (мало већа пловећа веранда) и ишли реком до Трајанове табле. Тада смо прошли и румунску цркву. На броду смо били око сат, сат и по и то је било цело крстарење. Истина било је јако пријатно и поред врућине. Нешто мојих слика одатле има на странама 964 и 965. Ја бих волела да могу од Београда да идем до Ђердапа бродом али то нико нема.
Da. to sam i ja video u ponudi ali nažalost nije bilo pravog krstarenja od Beograda do recimo Kladova. Prosto neverovatno da se to nikome ne isplati da drži. I slavna Sirona je imala neki aranžman sličan ovom tvom a nekad davno išli su hidrobusi. U samom Donjem Milanovcu nema ni jednog preduzimljivog privatnika koji organizuje lokalne izlete.