Жао ми је што баш ја морам да вас о овоме обавестим... Дуго нисам имао вести, бринуло ме је што ми се уопште не јавља. Случајно сазнах преко Интернета...
Срђан је био један заиста добар, душеван човек, велики познавалац фотографије, класичне музике и Париза. По струци је био уважени и признати неуропсихијатар у Дортмунду, где је и живео.
Имао сам част да га упознам, био је весео, живахан, забаван, причљив, племенит... Нисам ни слутио да је тешко болестан. Слава му и хвала за сав ентузијазам и време које нам је посветио!
Баш ми је жао што сам чуо ову вест.
Никада не бих помислио да би то могло да се догоди онако енергичном човеку. Просто, као да њему то није било својствено.
Било је тренутака и ствари око којих се нисмо слагали, али ценио сам његову принципијелност, јер сам веровао да је искрена, мада понекад сурово изречена.
Овом форуму је несебично поклонио своју енергију и знање, широке руке, некористољубиво...
Учинило ми се да сам га пролетос видео у Београду, али нисам био сигуран да је то био он.
Тај човек, за кога сам мислио да је он, само ми се широко осмехнуо и прошао Палмотићевом, са друге стране улице. У једном тренутку ми се учинило да је хтео да извади фото апарат из торбе, али је одустао, и наставио према Скупштини.
А можда то и није био он... Нека почива у миру.
Ahhh, nemam reči da opišem koliko mi je žao što sam dobio potvrdu onoga čega sam se već duže vreme pribojavao.
Runde mi se poslednji put javio polovinom jula kada mi je teškom mukom napisao nekoliko rečenica i kada mi je rekao da je ozbiljno bolestan i da mu se život gasi. Zamolio me je da to javno ne objavljujem i ja sam to morao da ispoštujem. Od tada sam izgubio volju za postavljanjem fotografija, dolazio sam na forum u nadi da nije baš tako loše i da će se odnekud pojaviti. Ali od njega ni traga. Tražio sam često po netu vesti o njemu i ništa...
Otišao je jedan veliki umetnik i fotograf od koga sam puno puno toga naučio, i verujem, iako ga nisam lično upoznao, veliki gospodin i dobar i plemenit čovek.
Runde, hvala ti na svemu, ostao sam ti dužan za fotografiju kapije Studentskog parka... Napraviću je kad tad a ti ćeš je već nekako videti...
Počivaj u miru dobri čoveče.
Veoma mi je žao što čujem da više nema našeg profesora koji je nesebično sa nama delio svoje veliko znanje i svoje fotografije i od koga smo svi mnogo naučili.
Mislim da bi trebalo, kao uspomenu na njega, da održimo i dalje razvijamo ovaj forum.
Жао ми је што баш ја морам да вас о овоме обавестим... Дуго нисам имао вести, бринуло ме је што ми се уопште не јавља. Случајно сазнах преко Интернета...
Срђан је био један заиста добар, душеван човек, велики познавалац фотографије, класичне музике и Париза. По струци је био уважени и признати неуропсихијатар у Дортмунду, где је и живео.
Имао сам част да га упознам, био је весео, живахан, забаван, причљив, племенит... Нисам ни слутио да је тешко болестан. Слава му и хвала за сав ентузијазам и време које нам је посветио!
Никада не бих помислио да би то могло да се догоди онако енергичном човеку. Просто, као да њему то није било својствено.
Било је тренутака и ствари око којих се нисмо слагали, али ценио сам његову принципијелност, јер сам веровао да је искрена, мада понекад сурово изречена.
Овом форуму је несебично поклонио своју енергију и знање, широке руке, некористољубиво...
Учинило ми се да сам га пролетос видео у Београду, али нисам био сигуран да је то био он.
Тај човек, за кога сам мислио да је он, само ми се широко осмехнуо и прошао Палмотићевом, са друге стране улице. У једном тренутку ми се учинило да је хтео да извади фото апарат из торбе, али је одустао, и наставио према Скупштини.
А можда то и није био он...
Нека почива у миру.
Runde mi se poslednji put javio polovinom jula kada mi je teškom mukom napisao nekoliko rečenica i kada mi je rekao da je ozbiljno bolestan i da mu se život gasi. Zamolio me je da to javno ne objavljujem i ja sam to morao da ispoštujem. Od tada sam izgubio volju za postavljanjem fotografija, dolazio sam na forum u nadi da nije baš tako loše i da će se odnekud pojaviti. Ali od njega ni traga. Tražio sam često po netu vesti o njemu i ništa...
Otišao je jedan veliki umetnik i fotograf od koga sam puno puno toga naučio, i verujem, iako ga nisam lično upoznao, veliki gospodin i dobar i plemenit čovek.
Runde, hvala ti na svemu, ostao sam ti dužan za fotografiju kapije Studentskog parka... Napraviću je kad tad a ti ćeš je već nekako videti...
Počivaj u miru dobri čoveče.
Mislim da bi trebalo, kao uspomenu na njega, da održimo i dalje razvijamo ovaj forum.
Neka počiva u miru.
Nisam mu verovao da odlazi!?