Рунде, наш познати уметник који већ годинама живи и ради у Немачкој, после дуже паузе, поново гостује у Београду. Вечерас, у 20 часова, у галерији Улус-а, отвара сe изложба слика из његовог најновијег опуса, под називом '' Карабурма у изчекивању ''.
Рунде се уметничкој публици представио почетком седамдесетих година прошлог века као изразито надарени фотограф већ тада у раскораку са владајућим реализмом.
Чувене су серије његових фотографија београдских призора ондашње свакодневнице које на врло експресиван, поетски начин, рекао бих чак и приступом аналитичара патологије, говоре о једном времену жељном промена дочаравајући нам собом ту, свеопште тада присутну малодушност.
Његови портрети су испуњени дубоким саосећањем за оне које је живот гурнуо по страни, за све оне који су кроз век минули не оставиши трага.
Хладна и немилосрдна реалност тог времена лако је уочљива и у савременом опусу нашег уметника.
Преневши на платно сву прецизност сојствену фотографском оку, пред нама се, моћним графичким језиком напрегнуте масе неба ломе, крше и обрушавају на ово тужно предграђе Београда као симбол општег назадовања.
Карабурма, својеврсни ''NO MAN'S LAND", наметнула се спонтано, сама од себе, као инспиративна водиља Рундеовог опсесивног размишљања о вечито присутној, генетски усађеној и неукротивој сили што тешким трудом у нас створено, проклето јој било, само би да разара и руши.
Уметников цртеж сликарско платно гребе, цепа и сажима, он четкицом издашно зарања у палету киселих, манијеристичких боја, које уносе ипак мало светла и наде у општи утисак безнађа свеприсутног сивила.
Нешто притајено букти, само што не избије, пред нама је, комеша се, ту је, у трену би да прегази и оплемени овај идеолошким немаром измрцварени простор безобзирне доктрине према човеку, природи, према вредности трагу, запису, слици.
Пламен ће докрајчити једно време коме се уметник, непрекидно и незасито враћа а које, стиче се утисак, из мисли жели али попут зависника, не успева да истисне.
Да ли је заиста у питању коб ''Живота човека на Балкану '' или је пак реч о уметниковој чврстој вери у нашу способност да превазиђемо предрасуду о зацртаној и непроменљивој ''судбини'' вечитог тапкања у месту ?
Frncuz, hvala za našeg RUNDA... Ovaj tekst je prelepa slika o čoveku,koji je nesebično delio sa nama svoje dragocenosti...
Рунде, наш познати уметник који већ годинама живи и ради у Немачкој, после дуже паузе, поново гостује у Београду. Вечерас, у 20 часова, у галерији Улус-а, отвара сe изложба слика из његовог најновијег опуса, под називом '' Карабурма у изчекивању''.
Ako je ovo bio dobar štos onda smo se navukli i otišli u 20 h u Garleriju ULUS nas nekoliko i tako je taj štos uspeo. Stalali smo bespomoćni u Knezu, cepali se užasnuti
od smeha. Bravo Francuz, baš znaš da magarčiš ljude, mora da si majstor od tog roda!
Овај текст сам написао и давно објавио ту негде на форуму, јесте била фора, нисам га уопште тада познавао, него онако интуитивно, човек беше заголицао моју радозналост, даде ми инспирацију...
Невероватно како се осети ко је ко овим виртуелним путем, кроз оно што пише, како пише, о чему и зашто. А тек фотографије...
Текст га одушеви, почесмо прво са мејловима па и телефонски мишљења да размењујемо, да о свему у ситне сате разговоре и расправе водимо.
Правио сам се важан, пувао се, провоцирао га, зезао да осетим какав је, он се слатко смејао оним његовим громким гласом, волео је да ме слуша јер сам га тим својим типично београдским сленгом подсећао на неке његове познанике из младалачких дана ...
Често је деловало да се глођемо а у ствари баш смо се лепо слагали.
На телефону, кад сам говорио он је само ћутао и слушао ме, један ред приче па тајац па Рундеове две реченице па опет тако. Пуно ми је питања баш о Београду постављао,о члановима форума, све смо вас натенане изоговарали, Мз, није ми УОПШТЕ јасно зашто, обожавао те је...
Волео је и Касину, његову лепу нарав и хумор, за Јоцу и Случајног је говорио да имају пуно смисла за фотографију, да су озбиљни и умерени што и јесте истина, а према Звездарки осећао неку врсту како бих рекао, заштитничког поштовање њој својствене бојажљивости и скромности, ценећи њену праву дамску углађеност.
Наравно, било је речи и о његовим ''пајташима'' фотографима, Могамбе-у и Пантапити, али мени је то био Кинески...
Онда смо се на Божић и упознали, било је забавно и кратко. Шта ли ће бити са свим његовим фотографијама појма немам да ли је коме шта од тога свега завештао...То су биле пуне, два метра висине, једна до друге непрекидно у следу повезане полица до полице у просторији од бар 30 квадрата!
Е сад ... Остаде ми рупа, није ми још увек јасно да га више нема... Прошао сам поред онакве људине а нисам га у ствари ни упознао...
Овај текст сам написао и давно објавио ту негде на форуму, јесте била фора, нисам га уопште тада познавао, него онако интуитивно, човек беше заголицао моју радозналост, даде ми инспирацију...
Невероватно како се осети ко је ко овим виртуелним путем, кроз оно што пише, како пише, о чему и зашто. А тек фотографије...
Текст га одушеви, почесмо прво са мејловима па и телефонски мишљења да размењујемо, да о свему у ситне сате разговоре и расправе водимо.
Правио сам се важан, пувао се, провоцирао га, зезао да осетим какав је, он се слатко смејао оним његовим громким гласом, волео је да ме слуша јер сам га тим својим типично београдским сленгом подсећао на неке његове познанике из младалачких дана ...
Често је деловало да се глођемо а у ствари баш смо се лепо слагали.
На телефону, кад сам говорио он је само ћутао и слушао ме, један ред приче па тајац па Рундеове две реченице па опет тако. Пуно ми је питања баш о Београду постављао,о члановима форума, све смо вас натенане изоговарали, Мз, није ми УОПШТЕ јасно зашто, обожавао те је...
Волео је и Касину, његову лепу нарав и хумор, за Јоцу и Случајног је говорио да имају пуно смисла за фотографију, да су озбиљни и умерени што и јесте истина, а према Звездарки осећао неку врсту како бих рекао, заштитничког поштовање њој својствене бојажљивости и скромности, ценећи њену праву дамску углађеност.
Наравно, било је речи и о његовим ''пајташима'' фотографима, Могамбе-у и Пантапити, али мени је то био Кинески...
Онда смо се на Божић и упознали, било је забавно и кратко. Шта ли ће бити са свим његовим фотографијама појма немам да ли је коме шта од тога свега завештао...То су биле пуне, два метра висине, једна до друге непрекидно у следу повезане полица до полице у просторији од бар 30 квадрата!
Е сад ... Остаде ми рупа, није ми још увек јасно да га више нема... Прошао сам поред онакве људине а нисам га у ствари ни упознао...
Овај текст ти је такође врло дирљив и упечатљив. Баш по мери описаног и описивача. Из њега се види све.
Али, доиста, оно најбитјије, шта ће бити са свим тим фотографијама, које заслужују да буду у музеју, или су заправо саме за себе музеј? Има ли тестамента, неког наследника...?
Rundea sam upoznao samo preko ovog foruma, njegovih fotografija i njegovih reakcija na fotografije i postove drugih učesnika foruma.
Runde je bio jedini čovek sa foruma Politikinog zabavnika kome sam imao potrebu da pošaljem privatnu poruku i da nešto više podelim sa njm. To sam jednom i učinio i o tome je Runde postavio komentar na ovom forumu.
Ostala su mi dva tri teksta, komentara, na njegove fotografije koje sam želeo da postavim na forum ali mi je Runde stalno "izmicao".
Uvek bi postavljao novu seriju fotografija iz svoje prošlosti koja je otkrivala nekog novog Rundea.
Sa novim saznanjima i moji tekstovi dobijali su sasvim druga značenja i smisao a ja bih imao potrebu za nečim drugačijim.
Uvukao me je u svoj svet svakodnevice, postavljanja fotografija, bivanja na forumu, odgovaranja na postove, komentarisanja...
Vremenom sam sagledavao širu perspektivu njegove velike potrebe da iza sebe postavi na forum veliki broj fotografija...
Profil "Goluba" kakav je napravljen, nije bio adekvatan da komentariše njegove serije fotografija. Ja sam nisam imao volje da postavljam svoje fotografije.
Obzirom na veliku arhivu raznoraznih njegovih fotografija, o kojoj govori Francuz, pitam se, zašto je odabrao upravo ove fotografije koje je postovao ?
Mogao je svoj rad i sebe da prikaže na sasvim drugačiji način. Mi bi sada gledali neki drugi opus. To bi bio neki drugi Runde. Isti ali malo drugačiji.
Ni prošlost više nije što je nekad bila...
Čini mi se da je jednom pomenuo da je zakupio dodatni prostor na Imageshacke-u ili gde već kako bi nesmetano mogao da postavlja fotografije na forum.
Mnoge Rundeove fotografije, koje još uvek imamo priliku da gledamo na ovom forumu, kroz neko vreme će izbledeti...
Рунде, наш познати уметник који већ годинама живи и ради у Немачкој, после дуже паузе, поново гостује у Београду.
Вечерас, у 20 часова, у галерији Улус-а, отвара сe изложба слика из његовог најновијег опуса, под називом '' Карабурма у изчекивању ''.
Рунде се уметничкој публици представио почетком седамдесетих година прошлог века као изразито надарени фотограф већ тада у раскораку са владајућим реализмом.
Чувене су серије његових фотографија београдских призора ондашње свакодневнице које на врло експресиван, поетски начин, рекао бих чак и приступом аналитичара патологије, говоре о једном времену жељном промена дочаравајући нам собом ту, свеопште тада присутну малодушност.
Његови портрети су испуњени дубоким саосећањем за оне које је живот гурнуо по страни, за све оне који су кроз век минули не оставиши трага.
Хладна и немилосрдна реалност тог времена лако је уочљива и у савременом опусу нашег уметника.
Преневши на платно сву прецизност сојствену фотографском оку, пред нама се, моћним графичким језиком напрегнуте масе неба ломе, крше и обрушавају на ово тужно предграђе Београда као симбол општег назадовања.
Карабурма, својеврсни ''NO MAN'S LAND", наметнула се спонтано, сама од себе, као инспиративна водиља Рундеовог опсесивног размишљања о вечито присутној, генетски усађеној и неукротивој сили што тешким трудом у нас створено, проклето јој било, само би да разара и руши.
Уметников цртеж сликарско платно гребе, цепа и сажима, он четкицом издашно зарања у палету киселих, манијеристичких боја, које уносе ипак мало светла и наде у општи утисак безнађа свеприсутног сивила.
Нешто притајено букти, само што не избије, пред нама је, комеша се, ту је, у трену би да прегази и оплемени овај идеолошким немаром измрцварени простор безобзирне доктрине према човеку, природи, према вредности трагу, запису, слици.
Пламен ће докрајчити једно време коме се уметник, непрекидно и незасито враћа а које, стиче се утисак, из мисли жели али попут зависника, не успева да истисне.
Да ли је заиста у питању коб ''Живота човека на Балкану '' или је пак реч о уметниковој чврстој вери у нашу способност да превазиђемо предрасуду о зацртаној и непроменљивој ''судбини'' вечитог тапкања у месту ?
Frncuz, hvala za našeg RUNDA...
Ovaj tekst je prelepa slika o čoveku,koji je nesebično delio sa nama svoje dragocenosti...
Рунде, наш познати уметник који већ годинама живи и ради у Немачкој, после дуже паузе, поново гостује у Београду.
Вечерас, у 20 часова, у галерији Улус-а, отвара сe изложба слика из његовог најновијег опуса, под називом '' Карабурма у изчекивању''.
Ako je ovo bio dobar štos onda smo se navukli i otišli u 20 h u Garleriju ULUS nas nekoliko i tako je taj štos uspeo. Stalali smo bespomoćni u Knezu, cepali se užasnuti
od smeha. Bravo Francuz, baš znaš da magarčiš ljude, mora da si majstor od tog roda!
Овај текст сам написао и давно објавио ту негде на форуму, јесте била фора, нисам га уопште тада познавао, него онако интуитивно, човек беше заголицао моју радозналост, даде ми инспирацију...
Невероватно како се осети ко је ко овим виртуелним путем, кроз оно што пише, како пише, о чему и зашто. А тек фотографије...
Текст га одушеви, почесмо прво са мејловима па и телефонски мишљења да размењујемо, да о свему у ситне сате разговоре и расправе водимо.
Правио сам се важан, пувао се, провоцирао га, зезао да осетим какав је, он се слатко смејао оним његовим громким гласом, волео је да ме слуша јер сам га тим својим типично београдским сленгом подсећао на неке његове познанике из младалачких дана ...
Често је деловало да се глођемо а у ствари баш смо се лепо слагали.
На телефону, кад сам говорио он је само ћутао и слушао ме, један ред приче па тајац па Рундеове две реченице па опет тако. Пуно ми је питања баш о Београду постављао,о члановима форума, све смо вас натенане изоговарали, Мз, није ми УОПШТЕ јасно зашто, обожавао те је...
Волео је и Касину, његову лепу нарав и хумор, за Јоцу и Случајног је говорио да имају пуно смисла за фотографију, да су озбиљни и умерени што и јесте истина, а према Звездарки осећао неку врсту како бих рекао, заштитничког поштовање њој својствене бојажљивости и скромности, ценећи њену праву дамску углађеност.
Наравно, било је речи и о његовим ''пајташима'' фотографима, Могамбе-у и Пантапити, али мени је то био Кинески...
Онда смо се на Божић и упознали, било је забавно и кратко. Шта ли ће бити са свим његовим фотографијама појма немам да ли је коме шта од тога свега завештао...То су биле пуне, два метра висине, једна до друге непрекидно у следу повезане полица до полице у просторији од бар 30 квадрата!
Е сад ... Остаде ми рупа, није ми још увек јасно да га више нема... Прошао сам поред онакве људине а нисам га у ствари ни упознао...
Овај текст сам написао и давно објавио ту негде на форуму, јесте била фора, нисам га уопште тада познавао, него онако интуитивно, човек беше заголицао моју радозналост, даде ми инспирацију...
Невероватно како се осети ко је ко овим виртуелним путем, кроз оно што пише, како пише, о чему и зашто. А тек фотографије...
Текст га одушеви, почесмо прво са мејловима па и телефонски мишљења да размењујемо, да о свему у ситне сате разговоре и расправе водимо.
Правио сам се важан, пувао се, провоцирао га, зезао да осетим какав је, он се слатко смејао оним његовим громким гласом, волео је да ме слуша јер сам га тим својим типично београдским сленгом подсећао на неке његове познанике из младалачких дана ...
Често је деловало да се глођемо а у ствари баш смо се лепо слагали.
На телефону, кад сам говорио он је само ћутао и слушао ме, један ред приче па тајац па Рундеове две реченице па опет тако. Пуно ми је питања баш о Београду постављао,о члановима форума, све смо вас натенане изоговарали, Мз, није ми УОПШТЕ јасно зашто, обожавао те је...
Волео је и Касину, његову лепу нарав и хумор, за Јоцу и Случајног је говорио да имају пуно смисла за фотографију, да су озбиљни и умерени што и јесте истина, а према Звездарки осећао неку врсту како бих рекао, заштитничког поштовање њој својствене бојажљивости и скромности, ценећи њену праву дамску углађеност.
Наравно, било је речи и о његовим ''пајташима'' фотографима, Могамбе-у и Пантапити, али мени је то био Кинески...
Онда смо се на Божић и упознали, било је забавно и кратко. Шта ли ће бити са свим његовим фотографијама појма немам да ли је коме шта од тога свега завештао...То су биле пуне, два метра висине, једна до друге непрекидно у следу повезане полица до полице у просторији од бар 30 квадрата!
Е сад ... Остаде ми рупа, није ми још увек јасно да га више нема... Прошао сам поред онакве људине а нисам га у ствари ни упознао...
Овај текст ти је такође врло дирљив и упечатљив. Баш по мери описаног и описивача. Из њега се види све.
Али, доиста, оно најбитјије, шта ће бити са свим тим фотографијама, које заслужују да буду у музеју, или су заправо саме за себе музеј? Има ли тестамента, неког наследника...?
Francuz hvala na informacijama o Rundeu.
Rundea sam upoznao samo preko ovog foruma, njegovih fotografija i njegovih reakcija na fotografije i postove drugih učesnika foruma.
Runde je bio jedini čovek sa foruma Politikinog zabavnika kome sam imao potrebu da pošaljem privatnu poruku i da nešto više podelim sa njm. To sam jednom i učinio i o tome je Runde postavio komentar na ovom forumu.
Ostala su mi dva tri teksta, komentara, na njegove fotografije koje sam želeo da postavim na forum ali mi je Runde stalno "izmicao".
Uvek bi postavljao novu seriju fotografija iz svoje prošlosti koja je otkrivala nekog novog Rundea.
Sa novim saznanjima i moji tekstovi dobijali su sasvim druga značenja i smisao a ja bih imao potrebu za nečim drugačijim.
Uvukao me je u svoj svet svakodnevice, postavljanja fotografija, bivanja na forumu, odgovaranja na postove, komentarisanja...
Vremenom sam sagledavao širu perspektivu njegove velike potrebe da iza sebe postavi na forum veliki broj fotografija...
Profil "Goluba" kakav je napravljen, nije bio adekvatan da komentariše njegove serije fotografija. Ja sam nisam imao volje da postavljam svoje fotografije.
Obzirom na veliku arhivu raznoraznih njegovih fotografija, o kojoj govori Francuz, pitam se, zašto je odabrao upravo ove fotografije koje je postovao ?
Mogao je svoj rad i sebe da prikaže na sasvim drugačiji način. Mi bi sada gledali neki drugi opus. To bi bio neki drugi Runde. Isti ali malo drugačiji.
Ni prošlost više nije što je nekad bila...
Čini mi se da je jednom pomenuo da je zakupio dodatni prostor na Imageshacke-u ili gde već kako bi nesmetano mogao da postavlja fotografije na forum.
Mnoge Rundeove fotografije, koje još uvek imamo priliku da gledamo na ovom forumu, kroz neko vreme će izbledeti...