Сва су ми путовања студијска, на пут у Москву сам се припремао финансијски и стручног усавршавања ради пуне две године. То ме је подучила Исидира Секулић којој су једино путовања била вредна штедње, труда и пажње.
Уметнику је преко потребна инспирација јер он свет, људе и ствари осећа интуитивно али мора бити и поткован знањем јер тај његов осећај је само његов а да би део свог надахнућа другима пренео и да би га разумели мора бити и интелектуалац који свом инстинктивном осећају мере, вредности и лепоте придодаје и рационалне доказе у виду поређења, примера и потврде већ опште прихваћених и за сада необоривих ставова универзално признатих свих својих предходника.
Радозналости светом одашака даје сазнање како други живе, раде, чему стреме, како су се развијали они а где смо ми на тој некој увек релативној лествици поређења. Кад кажем ми мислим на своје порекло, на културу из које сам поникао. Немам право да априори будем поносан на нешто што ме је случајно задесило да се ето родим баш у Београду јер за то ничим нисам заслужан, али мој национални понос долази из великог интересовања и самопрекорног рада који сам све ове године посветио проучавању српске културе и историје. Лако је бити Француз, то вам је у старту визит карта за свет али данас је врло храбро бити Србин, јер разни нас ветрови бију у жељи да нас сатру, па се онда колико год могу трудим да у свакој прилици оно што је велико у нама и други тиме буду бар на тренутак озарени.
Свуда сам наилазио на себи сличне, са сличним аспирацијама и сличним ентузијазмом.То ме подстиче да никад не клонем и да сваким даном ту огромну енергију и вољу која се сама од себе обнавља, уз напоре и велика одрицања каналишем и користим у својим истраживањима и проучавањима. А циљ томе свему све је ближи и ближи. Срећан сам, испуњен и спокојан.
Болшој.
После дуготрјаног и папрено скупог реновирања поново је отворено прошле године. При позлати ентеријера коришћена је традиционална руска техника лепљења златних листића вотком...
Сва су ми путовања студијска, на пут у Москву сам се припремао финансијски и стручног усавршавања ради пуне две године. То ме је подучила Исидира Секулић којој су једино путовања била вредна штедње, труда и пажње.
Уметнику је преко потребна инспирација јер он свет, људе и ствари осећа интуитивно али мора бити и поткован знањем јер тај његов осећај је само његов а да би део свог надахнућа другима пренео и да би га разумели мора бити и интелектуалац који свом инстинктивном осећају мере, вредности и лепоте придодаје и рационалне доказе у виду поређења, примера и потврде већ опште прихваћених и за сада необоривих ставова универзално признатих свих својих предходника.
Радозналости светом одашака даје сазнање како други живе, раде, чему стреме, како су се развијали они а где смо ми на тој некој увек релативној лествици поређења. Кад кажем ми мислим на своје порекло, на културу из које сам поникао. Немам право да априори будем поносан на нешто што ме је случајно задесило да се ето родим баш у Београду јер за то ничим нисам заслужан, али мој национални понос долази из великог интересовања и самопрекорног рада који сам све ове године посветио проучавању српске културе и историје. Лако је бити Француз, то вам је у старту визит карта за свет али данас је врло храбро бити Србин, јер разни нас ветрови бију у жељи да нас сатру, па се онда колико год могу трудим да у свакој прилици оно што је велико у нама и други тиме буду бар на тренутак озарени.
Свуда сам наилазио на себи сличне, са сличним аспирацијама и сличним ентузијазмом.То ме подстиче да никад не клонем и да сваким даном ту огромну енергију и вољу која се сама од себе обнавља, уз напоре и велика одрицања каналишем и користим у својим истраживањима и проучавањима. А циљ томе свему све је ближи и ближи. Срећан сам, испуњен и спокојан.
Болшој.
После дуготрјаног и папрено скупог реновирања поново је отворено прошле године. При позлати ентеријера коришћена је традиционална руска техника лепљења златних листића вотком...
Некога су пробудили па је љут.
МЗ сјајна серија. Да ли постоји могућност да снимљене емисије буду доступне на ДВД-ију?